Kriza Delte je pravi El Dorado

Ako Delta u Srbiji propadne, kupiće je neko, pa će ti zaposleni dobiti posao u drugoj firmi, a možda će imati čak i veće plate, ocenjuje doktorka Danica Popović, redovna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

RSE: Došli ste besni. Šta vas je toliko razbesnelo?

Popović: Zabrinuta sam za sudbinu zemlje. Ovde se osuđuju slikari, a puštaju se ljudi koji su na narko poternicama u svetu. Pričam o slučaju Makija i Marka Miloševića i o tome da nama obrazlažu kako je baš bila potrebna ta presuda jer ne može da se odloži jedna, a da druga zastareva. Takvo obrazloženje je zasnovano samo na tekstu Zakona. Ali, ako slovo zakona bez duha zakona primenjujete, onda mogu i čistači sa ulice da budu sudije. I oni će to da pročitaju. Pismeni su. Ako je to pravosuđe toliko maloumno, vi onda od ove zemlje imate strašno malo da tražite. Pričaju da je to reforma sudstva. To je smešno. S druge strane stavljaju prokažene ljude za sudije, kao što je Mile Jović, kojeg je Milošević izbacio sa posla. To je sudija koji je bio optužen za izbornu krađu, koga je Milošević oterao. Prihvatam razumno tu koaliciju sa Socijalistima, ali nemojte da nam stavljate prst u oči.

RSE: Da li vas je razbesnelo i ovo oko Miladina Kovačevića - samo dve godine i tri meseca zatvora?

Popović: To manje. Već smo platili milion dolara, pa me prošlo. Kada bi DS stavila bilo gde Nedu Arnerić, mi bismo svi to doživeli kao šamar jer je to neko ko je pokazao da ne ume, da ne zna, neko ko je isklizio sa koloseka. Ako Socijalisti hoće da se reinkarniraju, neka nađu nekoga novog. Nemojte nas vređati. Poruka svega toga je – narode, ne očekujte veće plate nikada. Ostaće uvek isto. Vratiće se ovi koji su bili, koji su zasnovali svoj život na izbornim krađama. Ratko Marković je tvrdio da je Policijska akademija mnogo bolja institucija od Pravnog fakulteta. Ako hoćete da trpite te ljudi na vlasti, bez građanskog protesta, očekujte samo da vam bude gore. I treba da vam bude gore i meni zajedno sa vama.

RSE: Vi ste veliki specijalista za makro ekonomiju. Šta nam fali u tom pogledu?

Ambijent ne valja iz političkih razloga. Ne valja jer najvećim igračima ne odgovara da se promeni, iako ga je vrlo moguće promeniti.

Popović: Nama fali mikro-ekonomija. Ni lekar koji kontroliše pritisak, ne može ništa da uradi ako želudac ne valja. Ako neki mikro organ ne radi kako treba, odozgo ga pokrenuti ne možeš. Kod nas još uvek nema Zakona o stečaju i ne možete očekivati da dođu strani investitor i da krene izvoz, o kome se priča da je naš spasilac. To ne može da se desi jer niko normalan ne želi da dođe ovde, pa da uđe u kolo, gde će sarađivati sa Deltom koja ne plaća po 280 - 360 dana. To se odmah pročuje. Ovi mali, koji su prinuđeni da rade u zemlji, oni će morati da nastave tako da rade, ali ne možemo očekivati da dođu bez promjene ambijenta. Ambijent ne valja iz političkih razloga. Ne valja jer najvećim igračima ne odgovara da se promeni, iako ga je vrlo moguće promeniti. Jedan veliki igrač Mišković je u krizi, što je odlično. Stalno tvrdim da je cela stvar oko Delte u Srbiji pravi El Dorado, ako mi uspemo da izmenimo ambijent. Ako ni on više nije u milosti i ako njemu nešto zabrane, to je velika stvar.

RSE: Zašto je Delta u krizi? Svi smo mislili da su oni najmoćniji u celoj Srbiji.

Popović: Oni su se jako zadužili. Njihovo poslovanje se zasniva na velikim kreditima, što je fantastično i u redu je, tako rade svi. Njihov je problem što su se zadužili u devizama, a prihode prave u dinarima. Oni ništa ne izvoze, oni to ne ume. Oni kupe, pa to nama prodaju. Pošto su ovde cene ostale iste, a kurs je skočio, sada je njima rata, koja je nekada bila 80 dinara za evro, 100 evra, a to je 20 posto skuplje. Oni mesečno moraju stalno da vraćaju, a nemaju odakle.

RSE: Da li je to problem i ostalih tajkuna?

Popović: Jedino Drakulića malo manje jer on izvozi jedan deo proizvodnje, ali je i onako drugačiji od drugih. Svi ostali se baziraju na tome da uzimaju dinare, a da se zadužuju u devizama. Svi su u ogromnim problemima.

"Sami su se zadužili - sami neka stradaju"

RSE: Da li je zbog svega toga situacija takva da sada imamo ogroman spoljni dug, koji je preko 20 milijardi evra?

Najveći deo tspoljnog duga je u privatnim rukama. To je recimo Delta, koja će sada morati da se proda, da bi dug otplatila. Ne treba da se brinu građani Srbije šta će da se desi.

Popović: Spoljni dug je ispod 80 posto GDP-a. Ne treba da se brinemo. Neće ništa da se sruši zbog toga. Druga dobra stvar je što je najveći deo tog spoljnog duga u privatnim rukama. Svega trećina toga je dug države, a 2/3 su ljudi zaduženi hipotekama. To je recimo Delta, koja će sada morati da se proda, da bi dug otplatila. Ne treba da se brinu građani Srbije šta će da se desi. Ako neko sada strada zbog ovih dugova, to će biti oni sami. Meni nije žao – sami su se zadužili, pa sami neka stradaju. Svi se pitaju šta ćemo onda kada ljudi počnu da gube posao? Neće da gube posao. Ako Delta propadne, kupiće je neko, pa će ti ljudi dobiti posao u drugoj firmi. Možda će imati čak i veće plate.

RSE: Kada neki stranac kupi našu firmu, on dobije relativno jeftino, i građevinsko zemljište na kome je bila fabrika, i prostor, izgrađene hale, možda može i neke mašine da upotrebi, a pri tome mu država da 4.000 ili 7.000 evra za svakog radnika, a nije ga ni uslovila da time da zadrži radnika sledećih pet ili 10 godina?

Popović: To je baš tako. Meni nije jasno zašto će nama takav strani investitor? Mislim da je logika - hajde mi njih da dovučemo, pa će onda oni teško da se izvuku. Tu logiku mogu da razumem, ali ne mogu da opravdam da se strancima daju pare iz Fonda za razvoj, koji je namenjen malim domaćim privrednicima. Ako hoćeš to da radiš, uradi nešto drugo. Uradi to makar na neki tajni način, komplikovan, a to je moguće. Mi svi sada vidimo da umesto malih privrednika, stranci dobijaju te pare. To je za mene teška ironija.

RSE: Niko se ne buni.

Popović: Mislim da se niko ne buni jer mi imamo toliko nepismenu opoziciju, koja ništa ne zna.

RSE: Da li vas neko iz opozicije nekada pozove da zatraži savet ili saradnju?

Popović: Ne, pošto je opozicija takva da se politički jako razilazimo i ne vidim osnovu ni za kakav razgovor. Čak ni na finansijskoj osnovi.

RSE: Zašto Kina, Brazil i Indija nisu doživeli krizu, nisu u recesiji, a jedna bogata i moćna Amerika, jedna Evropa, osim Nemačke, jesu? Gde smo mi tu? Da li još osećamo krizu ili ćemo je tek osetiti?

Popović: Srbija je ipak deo Evrope i kako se Evropa bude izvlačila iz krize, bez rasta zaposlenosti, kao što je sada slučaj, situacija će u velikoj meri i ovde da bude takva. Nemoguće je da mi ovako mali ostanemo toliko izolovani. Kao prvu meru vidim prodaju Telekoma. Posle toga će već sve samo od sebe da krene na bolje. Cena takvog modela ekonomske politike je što ćemo uvek biti u donjoj trećini po razvijenosti. Kao što smo preživeli bombardovanje i pravili sami hleb, i ostali živi i normalni, ne vidim razlog da sada neko paniči.

I hoćemo u Evropu i nećemo da radimo

RSE: Šta da rade ljudi koji su izgubili posao i više nemaju, ni penziono, ni zdravstveno, ni prihode?

Popović: Svako ko ostane u takvoj situaciji vrlo brzo će se snaći. Tera te biologija da razmišljaš. Možeš da čuvaš stare ljude, ili da daješ časova, ili da izađeš na ulicu pa pogledaš šta kome treba. Uđeš u prodavnicu i pitaš da li treba pomoć. Ponudite svoje usluge. Uvek neko nešto zna, kada vidi da mu budućnost nije sigurna. U Srbiji svi vidimo da nam je budućnost sigurna jer mladi ništa ne rade.

RSE: Svi bi mi hteli u Evropu, ali ako može da se spava do 12 sati u podne.

Popović: Upravo to. Sa nečim se mora prekinuti - ili da kažemo nećemo u Evropu, ili da kažemo nećemo da radimo - ali ne može - i hoćemo u Evropu i nećemo da radimo. Kada je ozbiljniji taj put, onda se najozbiljniji deo mladih priključi na taj deo. To će za Srbiju biti jako dobro. Onda neće ići u inostranstvo i dobiće ovde veće plate. Ovi što spavaju do podne, će postati gubitnici.

RSE: Novi guverner?

Popović: Kolega Šoškić je uhodani brod, sasvim kako treba, za sada. Nadam se da će biti čvrst. Ne sumnjam, ni u znanje, ni u stručnost, ni u posvećenost. Samo da ne bude da je doveden da bi bio poslušan.

RSE: Mada imamo 10 milijardi deviznih rezervi, prodali smo na tržištu 20 miliona evra da bi ojačao dinar za 25 para. Koliko je to umesno?

Popović: To su uradili da bi zaustavili pad. Mi ne znamo koliki je bio taj talas. Ovo je kao pesak koji ste stavili za branu. Sada se ispostavilo da je brana viša za 25 para od talasa, a drugo iz podataka ne možemo tako lako da zaključimo. Neka turbulencija je bila. To je jako potrebno. Potrebno je kao što potrebno održavati telesnu temperaturu.

RSE: Jako je malo evropskih zakona usvojeno, samo 64, a trebalo ih je usvojiti 300 ili 400. Mi kasnimo i u tom pogledu. Srpska skupština je radila isto toliko dana, 64 dana u ovoj godini.

Popović: Imamo dva problema. Jedan je što se Zakoni ne usvajaju, a još veći problem je što se bilo koji usvojeni Zakon ne sprovodi. Mi sada imamo idealan evropski Zakon o antimonopolskoj politici, ali od toga ništa u ovoj zemlji niste primetili. Ako neko misli da smo, time što se Zakoni usvajaju u Skupštini, nešto uradili, taj se grdno vara. Parlament, to je politika, to je čista politička stvar. Šta očekivati dalje od takve koalicije? Mada, ovo je ipak najevropskija i najpismenija Vlada koja može da se sastavi u Srbiji, tako da mi više od ovoga ne možemo, možemo samo gore. Ne znam zašto ne usvajaju, ali je meni veći problem što ništa ne primenjuju. Mi smo sigurno bolji od Azije, ali zar to treba bilo koga da uteši?

RSE: Koliko vaša kćerka ima godina?

Popović: 12,5.

RSE: Mislite li da će ona živeti u Evropskoj uniji?

Popović: Ne znam. Nisam sigurna. Nadam se.

RSE: Stalno se odlažu termini.

Popović: Vidim mnoge prednosti života van Evropske unije. Mi smo drugačiji. Živim ovde jer mi se to sviđa. Ali sa stanovišta jednog normalnog života, to je teško. Ona voli da igra tenis, pa ako bude studirala u Americi, može sebi da plati školarinu jer od moje plate to neće moći.